Nigdje u mušičarenju nijesu toliko podijeljena mišljenja, kao kada govorimo o nimfingu - mušičarenju nimfama. Ta podjela postoji gotovo od samo začetka modernog fly fishing-a, a nesmanjenom žestinom polemike oko toga vode se i danas o odnosu prema ovoj mušičarskoj tehnici na gotovo svim blogovima, forumima i društvenim mrežama, od obožavanja do totalnog osporavanja, pa čak do toga da se traži i zabrana ove tehnike koju određen broj mušičara smatra nesportskom.
Iako sam kao autor ovog teksta pasionirani ljubitelj „dry fly” tehnike u mušičarenju, pokušaću da na jedan objektivan način približim ovu problematiku, jer je danas izlišno dovoditi nimfarenje u bilo kakav negativan kontekst kada govorimo o modernom mušičarenju.
Nije mali broj onih koji smatraju nimfarenje, kao besmisleni mušičarsku dokolicu sa indikatorima (ili obilježenim strunama i liderima) koji plutaju sa otežanim podvodnim mušicama koje u mnogim slučajevima i ne vidimo, što može biti veoma dosadno i naporno za mnoge koji nisu dovoljno iskusni da pravilno primjene ovu tehniku. U odbrani prava na drugačije viđenje mušičarenja, počeću jednostavnim pitanjem: da li se može nazvati maštovitim uporni pokušaji da se dobije riba suvom mušicom, ako su naše šanse da uhvatimo ribu suvom mušicom gotovo nikakve? Veliki broj ljubitelja ribolova mušicom počinje svoj ribolov od dešifrovanja čime se ribe pretežno hrane (tkz. čitanje vode), a nakon toga u zavisnosti od entomoloških predznanja biramo i montiramo odgovrajajuću opremu i mušice, koja će nam omogućiti da imamo učinkovit ribolov, u skladu prema trenutnim mogućnostima. Mislim, da ako na ovaj način počnemo da razmišljamo o ribolovu i izboru tehnike najmanje obzira u svemu ima izbor modela nimfe, mokre ili suve mušice, jer nam trenutak na vodi i ishrana ribe nalaže da upotrebimo ono što je njoj trenutno na jelovniku. Dakle, pravilan izbor odgovarajuće mušice je najvažnija stvar i to predstavlja pravi izbor za trenutak.
Prostim rječnikom, na jelovnik se stavlja ono što riba voli u tom trenutku da jede, a tehnika i izbor opreme kojom treba da lovimo je ponajmanje bitan. Iako sam veliki zaljubljenik u suvu mušicu, i mnogo puta namjerno i svjesno odlučujujem da preuzmem najteži put da dođem do uspjeha u ribolovu, mislim da ta moja odluka, racionalno posmatrajući ribolov, i nema nekakvog smisla jer smanjuje moju učinkovitost. Zato savjetujem mlade mušičare da ne robuju jednom načinu – tehnici, nekada je to bila suva mušica, danas primjećujem da je to mušičarenje mikronificama već da se posvete trenutnoj ishrani riba i prema njoj biraju mamac način i tehniku.
Zbog svog ogromnog broja dana provedenih na vodi mogu sebi dozvoliti komoditet da često i suprotno logici idem onim težim putem da ulovim ribu, često joj servirajući hranu (suvu mušicu) kojom se ona u tom trenutku ne hrani, ali genralno posmatrajući u ribolov se ide zbog ulova, a najmanje je bitno kakav je izbor vaše tehnike sportskog ribolova, da li vaša mušica tone ili pliva, jer su one pretežno dizajnirane da imitiraju različite stadijume vodenih insekata ili druge hrane u ekosistemu kojom se hrane ribe. Ribe nemaju predrasude o izboru hrane, jedino što im je bitno da imaju dovoljno hrane za opstanak i reprodukciju. Po toj osnovi svi oblici mušičarskih tehnika i mušica apsolutno jednaki.
Postoje još neke činjenice koje govore u prilog ribolovu nimfama. Jedna od njih je da je za ovu tehniku suprotno mišljenju velikog broja mušičara potrebna ipak dovoljna vještina zabačaja zbog pravilne prezentacije otežanih kreacija.
Na kraju, nimfarenje sigurno nije tehnički dotjerano kao mušičarenje suvim kreacijama, ali ako se ribe poput pastrmke i lipljena hrane ispod površine u prosjeku 75-80 odsto vremena, zašto onda ne bi trebali da ih lovimo kreacijama koje imitiraju upravu tu činjenicu. Uostalom, sve mušice su stvorene sa jednim ciljem, i sve one počinju od gole udice.
Zato naši lični afiniteti, čiji smo često robovi, mnogo puta nemaju svoje racionalno objašnjenje.
Srđan Bošković Murino